Kada sam zaprosio svoju sada već ženu, počela je da plače. I ja sav zbunjen, ne kapiram šta se desilo, zašto plače i pitam je ja: „Jovana, ljubavi zašto plačeš?” I ona me pogleda i počne još više da plače, tek sad ne razumjem ništa. I ja je ubeđujem da mi kaže, ona ništa, a suze samo liju,
bilo mi je teško da je gledam kako plače, mislio sam ko zna šta se desilo. I ja je opet pitam: „Joki kaži mi šta je bilo”. Ona me pogledala onako tužno i kaže mi:
„Nikad se nećeš oženiti sa mnom..jer ja ne znam da kuham..” Danas ja plačem jer začini hranu toliko da se jedva jede,, suze same idu, al moram, kažem joj “Odlično je ljubavi” jer je volim i njene mane su mi simpatične.
0 komentari