Moji su bili u teškoj finansijskoj situaciji, namaturu sam nosio neko staro tatino odijelo, koj mi je 2 broja veće. Kao momak sam nosio stare pocijepane pantalone, stare majce, i glumio da sam sretan i da sam iz tog fazona.
Drugari su odlučili da idu na more i mene su molil da pođem, ali sam govorio da je to glupost i nisam nikada priznao da nemam, mada se to generalno znalo. Oni su skupili novac i samo rekli da se spakujem. Nakon toga smo 4 godine išli zajdno na more i svaki puta su mi oni sve plaćali. Zadnji put sam upoznao jednu djevojku iz Berlina, zavoljela me takvog kakav jesam i zaljubila se u mene. Iskreno nije bila moj tip djevojke, ali… nisam bio neko ko može da bira, a bila je prilika kakvu nisam smio propustiti.
Sada imam 33 godine i kada smo se bolje upoznali baš sam je zavolio. Konačno može se reći da uživam u životu, sretan sam šta sam postao, sretan sam da moji više nisu sirotinja i da žive normalan život, ali sve to bez bez mojih drugova koji su me “nosili” na leđima i naavno Boga ne bi bilo moguće. Nikada i to neću zaboraviti, i pored toga što su i dalje imućni i bogati, kada god dođem na odmor, nikada im ne dozvoljavam da išta plaćaju, jer to je najmanje što mogu za njih uraditi.
0 komentari