Danijela i Milanko Mijušković godinama su pokušavali da dobiju dete, a onda su se pre sedam meseci, u razmaku od sedam minuta, rodili Simeon, Anđelija i Ivana.
Smeh i plač, hrana i prljave pelene, smenjuju se po ceo dan u domu Mijuškovća na Voždovcu. Ponosni roditelji, hrabro se noseći sa “slatkim mukama”, iza sebe imaju još jednu u nizu neprospavanih noći, ali osmeh sa lica ne skidaju.
– Nije stvar u tome da su nemirni, stvarno nisu, već u tome da ih je troje. Mi smo to želeli, decu volimo beskrajno i dali bismo sve za njih, ali i kao muškarac mogu da kažem da ne postoji posao koji je teži od ovog – priča Milanko, u pauzama od pevušenja, kako neko od trojki ne bi zaplakao.
U ovom domu, sve je u broju tri: toliko je krevetaca u sobi oslikanoj žirafama, tri para novogodišnjih čarapica blizu jelke, svakog odevnog predmeta ima u tri boje.
Bebice krupnim očima posmatraju mamu, tatu i baku, koji ih naizmenično ljuljuškaju, hrane, uspavljuju. Simeona prepoznajemo po tome što je najmirniji, a devojčice se razlikuju po boji kose – Ivana je plava na mamu, dok Anđelija ima tamniju kosu kao tata.
Ipak, put koji su ovi mladi ljudi prešli u želji da postanu roditelji nije bio nimalo lak.
– Zajedno smo 11 godina i poslednjih šest smo pokušavali da dobijemo bebu. Kada smo saznali da ne možemo da imamo dete prirodnim putem, počela je prava borba. Nakon spontanog pobačaja 2013. godine obišla sam pola Evrope, ali sam se na kraju vratila vantelesnoj oplodnji kod profesora Ivana Tulića – priseća se Danijela.
Usledila je i teška trudnoća praćena brojnim intervencijama, a tri meseca pre porođaja Danijela je provela u bolnici.
– Sve sam joj ugađao, donosio, samo da ne ustaje. Jednom sam joj došao u posetu, bio je vikend, nije bio tu ni njen doktor, ni onaj koji ga menja, da bi me posle toga pozvala i rekla da ide da se porađa prirodnim putem, iako je carski rez bio zakazan za nekoliko dana – priča Milanko.
Bebe, svaka teža nešto više od kilograma, na svet su došle u roku od sedam minuta, a devojčice je predvodio Simeon. Trud i upornost su se isplatili, a zdrave bebe sada redovno idu na kontrole. Anđelijin plač podseća roditelje da su se zapričali
– Kada jedan počne, polako mu se i drugi pridružuju! Pomaže nam pilates lopta, vole da ih ljuljamo na njoj, a smiruje ih i vožnja kolima. Ipak, od najveće pomoći je baka, koja nam je desna ruka – zaključuju roditelji trojki.
IVANA “ŠEFICA”
– Već pokazuju razlike u karakteru, Simeon je dobrica, Anđelija nešto nemirnija, dok je Ivana hiperaktivna. Nju su i na insitutu zvali “šefica”, stalno je čupala braunile, a sad bi da preskače krevetac, ponaša se kao dečak – smeju se Danijela (35) i Milanko (37).
0 komentari