Pre par dana, mojoj devojci na fb-u neki lik stavio koment tipa ‘uh mačko’. Počeo sam da je napadam odmah naravno, ali čisto iz zafrkancije, jer nisam sumnjao ni tren u nju. Ipak, poslušao sam neki svoj osećaj i krenuo da istražujem i došao do tog lika, došao do njenog priznanja da je bila s njim meni iza leđa…7 meseci! Ja je doveo u NS, poklonio joj telefon, i sve što sam mogao, voleo je ko nikog pre, dao joj svoje 3 godine, naučio je mnogo čemu, a ona meni tako.
Verovatno je navikla na batine koje je dobijala u prošloj vezi pa joj je bilo teško biti ok u normalnoj vezi. Ne znam samo kakav naziv ide za takvu osobu. Žao mi je svega, ali život ide dalje.
Preživela je gubitak deteta-bebe (moja starija sestra) i mislila da ne može biti gore. Ali moglo je… moja mlađa sestra je obolela od epilepsije. Išla je po bolnicama u Beogradu, doktori su zakazivali bezbroj kontrola, pregleda, a epi napadi su bila česta pojava.
Najteže je bilo kada joj je jednom prilikom doktor specijalista rekao da za nju nema nade da će prohodati, progovoriti, da su male šanse da preživi… Ali moja majka se nije predala. Napravila je poseban režim ishrane prilagođen njenim potrebama (meso nije dolazilo u obzir) i ko zna šta je sve još uradila, i uspela!!! Moja sestra je sada sasvim normalna devojčica, hoda i priča bez problema (čak i previše) i to sve zahvaljujući njoj… Pobedila je dijagnozu doktora i pokazala da je veliki borac, i ona i moja sestra. Mama moja najbolja, uspela je!!! Mama, volim te!!!
0 komentari