Imam 43 godine i srce mi puca kada vidim da se komšinica koja ima samo 16 godina “prodaje”… za nekih 5-10 eura se daje kojekakvim klošarima, s sve da bi zaradila neki novac da prehrani sebe i svoje roditelje. Pa puta sam njenom ocu ponudio da radi u mojoj firmi, nadao sam se da će prihvatiti i da ću jadnu djevojčicu spasiti, ali nije želio da radi.
Zbog toga sam na kraju odlučio i pozvao nju da se nađem, ponudio sam joj 200 eura mjesečno i da više ne radi to što je radila, naravno, osim sa momkom, a ona mi je jadnica rekla da to ne može da prihvati, jer je poštena i da ne želi novac koji nije zaradila.
Ubjeđivao sam je dugo, ali nije mijenjala mišljenje. Onda sam joj predložio da novac koji joj nudim zaradi od mene, da se daje meni i nikome više, pihvatila je…
malo mi je neugodno kada to moram raditi sa njom, ali stvarno mi je draga i zbog nje se da tako kažem žrtvujem. Evo skoro 3 mjeseca se viđamo par puta sedmično i mogu vam reći da sam ponosan na sebe, jer sam je odvojio od uličnih klošara, matorih manijaka i drugih muškaraca.
0 komentari