Verujem u sudbinu. Pre tri godine sam pustila važnu osobu da ode iz mog života misleći da, ako nam je suđeno, srest ćemo se već. Malopre sam razmišljala: Nakon tri godine, ili nam nije suđeno čim se naši putevi nisu spojili ili naše vreme tek dolazi. Odlučila sam da prekinem ovu agoniju i poslala sam mu poruku preko facebook-a, a sad čekam odgovor.
Rekla sam mu šta imam i ako njegovi osećaji budu isti, pakujem kofere i idem u njegov grad, njegovu državu. Ako odgovor bude negativan, onda znam na čemu sam. Tri godine čekam sudbinu, možda je sudbina da mu se prva javim. Ako nam ponovo krene, slat ću vam slike iz prelepe Verone, a nadam se da hoće i da će nas na slikama biti barem troje.
0 komentari