Ja sam srećan čovek. Oženio sam se brzo, na prvu loptu. Znao sam da je ona ta. Pogodio sam. Radi kao i ja ali joj nije teško da posle posla zasuče rukave i umesi testo za kiflice, napravi gibanicu, tulumbe, princes krofne, vanilice.
Često ustane u 5.30h ujutru da mi pripremi palačinke ili ispeče neke integralne stvari u rerni koje volim, pa tek onda ide na posao. Ja pošto radim do 17h na posao svakog dana nosim home made ručak (prebranac, paprikaš, podvarak, ćufte itd) i verujte mi nimalo ne zavidim kolegama koji u pauzi idu da kupuju ručak.
Kuća nam blista koliko je čista. Ni na šta je ne teram već ona sama kaže: znam kako se ponaša prava žena i kako kuća treba da izgleda. Često i ja njoj pripremim nešto i srećan sam kada vidim njen osmeh. Mislio sam da ovakve devojke ne postoje ali evo, tu su. Cenim je i poštujem jako puno. Ne bih je prevario ni za šta na svetu. Pored kuhinje kao osoba je takva da sam njenoj majci 500 puta se zahvalio kako je vaspitala ćerku. Presrećan sam!
0 komentari