Radim u jednoj prosecnoj kockarnici. Jedno jutro sedim oko 6 7 ljudi se kocka. Ulaze dve devojke i pitaju za donaciju za nekog malog slepog decaka makar 100din.
Ja uzimam vadim pare i dajem. Pitaju kao da li mogu da pitaju te ljude sto igraju. Ja kazem naravno. Znaci ja nisam mogao da poverujem da ni jedan covek ni 100din nije dao.
Posle se pitamo zasto nam ide tako kako nam ide. Kad je kocka postala vaznija od zivota nekog deteta.
0 komentari