Bio sam u gradu sa devojkom i njenim roditeljima, nekakav posao no ona je htela da idem s njom. Naisli smo na prosjaka koji je ocajnicki molio za dinar. Moja devojka je brze bolje zavirila u novcanik i videla da nema sitnog te je molila svoje roditelje da joj
daju koji dinar da moze dati coveku. Njena majka joj je rekla da taj covek niti ne izgleda kao prosjak i da sumnja u njega pa nije htela da joj da sitnis. Gledao sam devojku u oci i navirale su joj suze. Izvadio sam novcanik i dao joj sitnisa i kada je pruzila prosjaku on
joj je sa ogromnim osmehom zahvalio uz rijeci “bog te blagoslovio”. Imala je veliki osmeh na licu, volela je pomagati ljudima. Ljudi moji jos dan danas pamtim te suze i to nezno lice , i tako sam ponosan na svoju devojku za koju mogu reci da ima najvece srce na svetu, tko god da je trazi pomoc nece da odbije vec sa osmehom prihvati. Obozavam je.
0 komentari