Moj otac nije sin mog dede već dedinog brata, to smo skoro saznali. Kada je deda saznao sve nas je ostavio na ulici bez ičega. Sada smo sestra, majka, otac i ja u majčinoj devojačkoj kući koja je građena 1890. a “deda” živi sam u kući na 2 sprata, 20 ha zemljišta, uglavnom sa svim mogućim stvarima koje je moj otac zaradio. Baba
je sa nama takođe. Biološki otac mog oca je već 45 godina u Nemačkoj, ima još dva sina. Kada smo ga nazvali da ga pitamo za sve da prizna isto kao što je baba priznala, rekao je da je oduvek znao da je on njegovo dete ali da ga boli k*rac šta će biti sa nama jer njih dvojica ne pričaju 30 godina. Baba umire već danima, tata je
skroz prolupao, majka je smršala nema ni 40 kg. Bolje da je tajnu nosila sa sobom u grob nego što nam je svima uništila živote. Ne mrzim je, ona mi je baba ipak. Mogla je jednostavno ćutati, znala je šta će biti posledice a ipak ispričala. Sva sreća pa smo sestra i ja zaposleni, inače ne bi imali hleba da jedemo.
0 komentari