Naš sin jedinac je oženio devojku druge vere, oženio je muslimanku i to nam je mnogo teško palo. Dugo nam je trebalo da se pomirim sa tom činjenicom, ali ni danas mi nije svejedno, tačnije svakim danom mi je sve teže. Pre mesec dana saznala sam da je moja snaja trudna, a kada je rekla kako će našem unuku dati ime… uh, 5 dana sam bila pod jakim sedativima. Muhamed… totalno sam van pameti, moj prvi unuk… baš mi je teško. Juče sam smogla snage i pozvala sina da razgovaramo po tom pitanju, da mu ukažem na problem, a kada sam mu rekla da nije uredu da se dete tako zove on mi je odbrusio da nisam normalna i da je totalno nebitno kako će se njegov sin zvati i da mi je pametnije da se molim da bude živo i zdravo. Zapretio mi je ukoliko to kažem njegovoj ženi da će prekinuti svaki kontakt samnom. UH… kako boli, ne znam čime sam ovo zaslužila, gorzno, ali koliko sam želela da budem baka, toliko sada više ne želim, najbolje bi bilo kada bi… Bože oprosti 🙁 … Bolje da nikada i ne budem baka…
0 komentari