Imao sam devojku koja je imala malo dete.
To dete sam prihvatio kao da je moje i budući da sam doktor, kad god bi se razbolelo (a mala deca su to često) preuzimao sam brigu o njemu na sebe.
Ostavila me zbog drugog. Nije je bilo briga što sam to dete doživljavao kao svoje. Izgubio sam i više nego što čovek izgubi običnim raskidom.
Dete je bilo malo, i teško da me je i zapamtilo, a vremenom će mu i to izbledeti.
Bio sam tata, a kao i da nisam.
0 komentari