Deda je nakon smrti svoje imanje (kuću, vikendicu, auto i sav novac) ostavio unucima, odnosno meni i mom bratu od tetke. Bila sam, kao i moji roditelji razočarana, jer smo smatrali da sve to pripada nama, obzirom da smo ga samo mi služili. Zbog toga sam odlučila da to što mi pripada pokušam i da dobijem, na ovaj ili ONAJ način. Imam 24 godine i druga sam godina pravnog fakulteta i odlučila sam da mog brata “odradim” i da se on svog dijala odrekne. Jedan dan sam ga pozvala da odemo u vikendicu koju nam je deda ostavio.
Kada smo stigli raspremila sam se i moje bujen grudi i zadnjica su mu bili na dohvat ruke. Ima 16 godina i možete zamisliti kako je reagovao, totalno se napalio i kao bik se navalio na mene. Sve je prošlo fantastično, po planu, čak sam i prilično uživala jer brato je za svoje godine baš obdaren, ali izjava koju je potpisao, a koju sam mu ja lično napisala na sudu nije bila validna iz hiljadu nekih glupih razloga, a po najviše zbog toga što je maloljetan i što je, kako su tetka i tečo naveli mentalno poremećen. Čista glupost, samo žele da oni upravljaju njegovim nasljedstvom.
0 komentari