Moja starija sestra je pre skoro dest godina imala tešku saobraćajnu nezgodu, posle koje je bila u komi 5 meseci. Kada se probudila totalna amnezija, lekari su rekli da ‘od nje nema ništa’. Ničega se ne nije sećala, ni kako da hoda, da jede, guta, govori, o drugim sećanjima i da ne pričam.
Provela je skoro dve i po godine po različitim banjama ne bi li povratila sećanje. U tom periodu smo se smenjivali mama, tata i ja. Sećam se jednog jutra kada sam ustala, a ona pored prozora gleda u park kada sam je pitala šta radi ona kaže setila sam se kako nam je bilo lepo u gornjem parku kada smo igrale lastiš juče hoćeš ponovo?
Ljudi ja vama ne mogu da opšiem koliko sam tada bila srećna. Vratilo joj se jedno sećanje i to baš na nas dve. Evo posle par godina povratila je mnoge funkcije, sve samostalno radi, čak se i zaposlila, nečega se još uvek ne seća, ali polako ima vreme. Svakog dana se povrati po neka informacija. Ali od onog ‘od nje nema ništa’ nema ništa 🙂
0 komentari