Ponedeljak, gužva u pošti čekam na red da platim račune. Prodje godine gospođa ispred mene nikako da završi sa računima, čekam ja naslonjena na šalteru gledam u racune da mi vreme brže prođe… onda osetim na zadnjici dodir ruke,
okrenem se jedan stariji gospodin stoji i gleda u mobilni mislila sam “slučajno” je okrenem se i nastavim da čekam, gospodja ispred mene plaća poslednji račun i ja rekoh “hvala Bogu” kad opet ruka na moju zadnjicu, okrecem se i vidim decaka koji se krije iza tog gospodina, gospodin pogledao u mene i rekao
“nemojte da mislite da sam to bio ja” spremna sam bila da opalim šamarčinu ali u poslednjem trenutku shvatim da to nije bio on.
0 komentari