Bili smo u braku osam godina, a pre toga u vezi neke tri i po godine.
Pozavršavali fakultete, radili oboje, pravili planove za budućnost, između ostalog i proširenje porodice.
Tako sam bar ja mislio. Godine su prolazile, a od dece ni traga ni glasa.
Jednom prilikom, sasvim slucajno, naiđem na neke papire u dnevnom boravku.
Bacim pogled, imam šta i da vidim; papiri i računi iz bolnice u vezi abortusa na ime moje supruge.
To veče kad se vratila sa posla, pričali smo do kasno u noć.
Priznala mi je tad sve, da ne želi decu zbog karijere, i da to nije prvi abortus, već treći! Razveli smo se.
Ubrzo je napustila Beograd, čujem da je negde u Kanadi, radi u nekoj svetski poznatoj firmi, gradi karijeru…
Šest godina kasnije upoznao sam jednu divnu ženu, sad već moju suprugu.
Rodila mi je kćerku, i evo čekamo i drugo dete.
Kad god se zaigram sa kćerkicom, uvek pomislim na ona tri anđela koji nikad nisu bili rođeni.
0 komentari