Otkako znam za sebe spajamo kraj sa krajem, nekad taj kraj izdrži, a nekada pukne.
Nosio sam iznošenu odeću, patike vukao dok se skroz ne pocepaju
da ne mogu više ni da se zakrpe, a slatkiše viđao za Uskrs, Božić i Novu godinu.
Nije mi smetao taj način života jer me naučio da je dobro biti skroman.
Sada imam 32 godine i platu o kojoj sam mogao samo da sanjam,
nešto malo ostavim za sebe a resto dam mojima da bar pod stare dane malo uživaju.
Tata je sredio dvorište koje nije pipnuto 30 godina, zakrpio kuću, promenio krov,
obnovio pokvarene kućne aparate i vidim kako i on i mama uživaju u tome.
Ne mogu da opišem koliko sam srećan zbog njih.
Izvor: ispovest
0 komentari