Imala sam drugaricu, doživljavala je kao sestru. U srednoj školi se dosta promijenila, postala je “svakakva”, spavala sa starijim muškarcima, pušila, pila, ali meni je i dalje bila moja drugarica i nije mi smetalo što je takva. Često je i mene nagovarala da se obesčastim, da svoju nevinost dam nekom od starijih, iskusnih muškaraca. Govorila je da imam 16 godina i da je davno vrijeme bilo za to, da ću se bolje razvijati, da ću uživati, jer je kako kaže uživanje zagarantovano. Odbijala sam svaki put. Imala sam 17 godina kada me je pozvala sebi u stan, ništa posebno, svakodnevno smo išle jadna drugoj, ali taj dan ću pamtiti dok sam živa. Kada sam došla bilo mi je čudno jer su sa njom bila još dva muškarca, oko 30-ak godina su imali. Pili smo kafu, zezali se i nisam ni slutila šta će da mi se desi.
Rekla mi je da više nemože da živi sa tim da sam ja još uvijek nevina i da za moje dobro to mora promijeniti. Sjedila je u svojoj fotelji, a ovi momci što su bili sa nama su ustali i nasilno, bez mog odobrenja počeli sa mene skidati odjeću, odupirala sam se koliko sam mogla, ali ništa nisam mogla postići, nakon par minuta, potekla je krv niz moje butine, gotovo, ono što sam čuvala za prvu bračnu noć sam izgubila, u suzama i plaču su ulazili u mene, jedan pa drugi. Ležala sam, više se nisam ni odupirala, nisam imala zbog čega, a iskreno nisam ih ni osjećala. Mijenjali su se, jedan pa drugi, više puta, ne znam koliko je sve trajalo, znam da je sat, kada su završili, pokazivao 2 i 12 minuta, a na kafu sam došla u podne. Razmišljala sam da ih prijavim policiji, ali tada bi za moju sramotu znao cijeli grad, ovako povukla sam se u sebe i živim svoju bol. Više se ne viđam sa “najboljom prijateljicom”, da sam bogdom i prije prestala da je viđam.
0 komentari