Nismo pazili pri nekom odnosu i ostala je trudna. Oboje 18, srednja škola, toliko planova za budućnost. Ona je mislila da je jedini izlaz da abortira, jer kako kaže nije htela da mi sve upropasti. A ja sam je voleo jako, želeo sam sve sa njom, a najviše od svega to dete. Al’ bio sam klinac, tako lako sam se složio sa njenom odlukom iako sam video koliko joj je teško zbog svega.
Nakon toga otišli smo na naše mesto, plakali satima, govorili kako će sve biti u redu jednog dana i da ćemo biti zajedno koliko god da boli. Međutim udaljila se od mene, patila je u samoći i krivila što je morala to da uradi iako sam uvek bio uz nju. Otišla je da studira u drugu državu, kao i ja. Ništa više nisam čuo za nju, i nikad nikoga nisam voleo kao nju. Nakon 5 godina vraćam se u moj grad da obiđem svoje. Naravno odem na naše mesto, kad tamo ona. Tu noć smo pričali o nama, zašto smo se morali rastati. I tu noć sam shvatio da je želim zauvek pored sebe šta god nam život donese. Čuvajte svoju ljubav, i verujte u čuda 🙂
Izvor: ispovesti.com
0 komentari