Humanost i želja da pomaže drugima pratile su Silvanu tokom celog života. Još kao dete naučila je koliko je važno biti dobar čovek.
– Ja sam usvojena kada sam bila beba, pa sam uvek u sebi gajila potrebu da pomažem drugima. Biološki sam ispunjena, imam ćerku od 24 i sina od 20 godina. Ideja za hraniteljstvom javila se pre nekoliko godina – priča Veselinovićev.
Nakon završene edukacije socijalni radnici pozvali su Silvanu da vidi devojčicu u Zvečanskoj koja ima Daunov sindrom.
– Odmah sam zavolela Unu. Unini roditelji su izgubili roditeljsko pravo. Bila sam njen hranitelj od 2012. godine, zatim staratelj i sada sam njena majka – kaže Silvana.
Ova plemenita žena tvrdi da nije teško brinuti o detetu sa Daunovim sindromom ukoliko gajite veliku i pravu majčinsku ljubav.
– Ja je volim takvu kakva jeste, posebna je. Ona je vesela i umiljata devojčica. Porodica mi veoma pomaže i mi smo veoma srećni – tvrdi naša sagovornica.
Za Unu kaže da je veoma druželjubiva, 1. septembra je krenula u osnovnu školu, a do kraja godine bi trebalo sa majkom da se preseli u Pariz.
– Ja sam žena širokih shvatanja, moja ljubav je velika, ali Jagodina je malo mesto još ima predrasuda. U Francuskoj su bolji uslovi za decu koja imaju Daunov sinrom. Tamo ih zovu “Božja deca”, upravo zato želim da se odselim, kako bih joj obezbedila bolje uslove za život i školovanje. U Parizu mi živi sin, tako da ćemo otići kod njega. Naša država bi trebalo više da pomaže porodicama sa decom koja imaju ovaj sindrom – priča Silvana.
Una govori deset reči i dobro ih razume, a još pet može samo da ponovi. Uprkos tome, njena majka savršeno shvata Unine potrebe.
– Kada nekog toliko volite ne trebaju vam reči da biste ga razumeli – kaže hrabra majka.
Silvana Veselinović je jedina osoba u srbiji koja je odlučila da usvoji dete koje ima Daunov sindrom, kako kaže, volela bi da ima više ljudi koji se odlučuju na taj korak.
– Deca koja imaju Dauna su draga, njima je potrebna pažnja i ljubav, oni su posebni – priča Veselinović.
Svake godine vesela devojčica sa svojom majkom odlazi na takmičenje “Hoću da se igram” koje organizuje “Plava školjka”, udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom.
– Velika borba njene majke je za svako divljenje. Ona toliko brine o Uni, voli je, razume i pruža podršku. Već joj je kupila stan u Jagodini – priča Nadica Blažić, predsednik udruženja.
Una ima prijatelje i sa smetnjama i bez njih, a svoju radost i sreću pokazuje na svakom koraku.
– Ona voli da bude u centru pažnje, deli zagrljaje, draga je. Njena porodica je doprinela puno njenoj emocionalnoj inteligenciji koja je ogromna. Uvek je nasmejana i to pokazuje koliko je ljubavi u nju utkano – priča Blažić.
Tokom snimanja spota udruženja “Plava školjka” ova devojčic zadivila je sve prisutne kada je, i pored toga što ne govori dobro, uzela mikrtofon i nekim svojim jezikom izrazila sreću.
– Tada je dobila ogroman aplauz. Pokazala nam je koliko je jaka i hrabra – zaključuje Nadica.
Šta je Daunov sindrom
Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije hromozoma 21. Karakteristike su specifičan izgled lica i umna zaostalost kao obavezni pokazatelj ovog sindroma. Opisao ga je prvi put Lagdon Daun (engl. Lagdon Down) 1866. godine na sopstvenom detetu, a tek 1957. godine je ustanovljeno da je uzrok ovog sindroma trizomija.
Učestalost ovog sindroma u ljudskoj populaciji je 1:700 živorođenih. Na tu učestalost utiče starost majke, tako da se kod žena starijih od 40 godina ta učestalost povećava na 1:45 živorođenih.
0 komentari