Moja supruga je starija od mene i bila je već jednom udata. Muž joj je poginuo kada ja imala 26 godina. Kada sam je zaprosio rekla mi je da pristaje, ali da znam da ona svog prvog muža nikada neće zaboraviti i da želi da joj dopustim da svakodnevno ide na grob njenog pokojnog muža.
Toliko sam je volio da mi to nije uopšte smetalo, da budem malo grub, ON MI JE NIJE MOGAO NIKAKO PREOTETI… Vjenčali smo se, čak sam i ja sa njom išao na grob njenom pokojnom mužu, a onda nakon 4 godine braka, ne da mu više ne ide, već ga se ne sjeti po par mjeseci.
Iskreno nešto tako sam i očekivao, daleko od očiju daleko od srca, vrijeme čini čuda, zaborave se roditelji a kamoli pokojni muž sa kojim je bila jedva godinu dana u braku. Volim je i volim kada je nasmijana, zahvalio bih se Bogu jer mi ju je poslao, ali bojim se da se ne protumači pogrešno.
0 komentari