Svekrva me mrzi od prvog dana, ali meni to uopšte ne smeta, čak mi godi da je brutalno nerviram. Kada samo same psujem joj, pljujem je, nerviram na milion načina, a kada muž dođe sa posla, tada glumim da sam tužna jer me njegova mama ne voli.
Trenutno sam u trećem mjesecu trudnoće i danas kada je muž došao sa posla histerično sam počela da plačem te sam mu rekla da me njegova mama udarila boksom u stomak u želji da abortiram, držala sam se za stomak i previjala od bolova, a on je tada pobijesnio, nikada ga nisam vidjela takvog, ustao i trčećim korakom otišao na sprat.
Nekako sam “smogla” snage i krenula za njim, a u trenutku kada sam ušla on ju je udario u stomak, baš kako sam mu rekla da je ona mene. Prišla sam mu i počela da ga smirujem i molim da je ne dira glumeću dobru snajku. Znam gorzno je sve šta joj radim, ali sama je to tražila od prvog dana me je “nagazila” ali na njenu žalost ja nisam jedna od onih što sjede, ćute i trpe da ih neko gazi. Vraćam 10 puta gore i gaziti ću je dok god me ne prihvati kao snaju. To što imam jedan neuspješni brak iza sene ne znači da sam manje vrijedna osoba.
Jadna li si ti
OdgovoriIzbriši