U braku sam skoro godinu dana. Moj muz i nase dete su jedino sto mi se u zivotu lepo desilo. Majka mi je psihicki obolela, otas neradnik, a brat svet za sebe. mislila sam da su roditelji mog muza drugaciji i jesu, tri puta su gori od mojih.
Sve sto sam mogla cinila sam za njih, cak se svadjala sa suprugom ako im nesto odgovori i u zadnja tri dana sam dozivela da me svekar i svekrva isteruju napolje sa unucetom , koje kao obozavaju i muzem.
Doslovno mi je rekla da mogu da joj budem sluga i onda je ok, a svekar mi je rekao da sam nista, jedno veliko nista. Zivote koliko si jadan…
0 komentari